Pišu: Makana Ajr (Makana Eyre) i Marten Gojando (Martin Goillandeau)
S engleskog preveo: M. Manojlović
Kad je mlada žena s kosom duginih boja i reputacijom borca protiv seksualnih predatora osvojila švedsku nagradu za advokata godine, reakcija na Internetu stigla je u dva talasa.
Prvi je bio neprijateljski: bujica uvreda na račun Linee Kleson (Linnéa Claeson), njenog izgleda, njenih feminističkih stavova, njenog pola, njene mladosti i njenog profila na Instagramu: @assholesonline.
Drugi je bio manje uobičajen: gomila pozitivnih poruka – čestitki, pohvala njenoj hrabrosti i volji da služi drugima kao uzor, u inat uvredama.
Ova navala podrške djelo je organizacije #jagärhär (#jasamtu), grupe koja na Fejsbuku ima 75.000 članova, većinom iz Švedske. Ne mireći s agresivnom komunikacijom na Internetu i činjenicom da je nekoliko galamdžija dovoljno da upropasti svaku diskusiju, posvetili su se „popravljanju“ onlajn-foruma.
Svakog dana ova grupa nastoji činiti ono u čemu zakazuju i država i kompanije koje upravljaju društvenim mrežama: staje u odbranu ljudi izloženih napadima trolova i suprotstavlja se širenju dezinformacija.
Članovi grupe #jagärhär postavljaju pozitivne komentare na forumima punim mržnje i lažnih informacija. Po njima, to uravnotežuje diskusiju i remeti Fejsbukov algoritam.
„Naravno da društvene mreže ne oslikavaju čitavu populaciju, no ako čitate komentare, često stičete utisak da, na primjer, 80% stanovništva smatra da je homoseksualnost bolest“, kaže Mina Denert (Dennert), osnivačica grupe #jagärhär.
„Želimo da forumi vjernije odraze društvo u cjelini, a to je ostvarivo samo ako omogućimo ljudima da izraze svoja mišljenja i učestvuju u razgovoru.“
Nakon intervencije ove grupe u slučaju Kleson, diskusije su postale osjetno uljudnije. Švedski dnevnik Aftonbladet čak je počeo moderirati komentare na svojoj stranici na Fejsbuku, uklanjajući najgore primjere govora mržnje.
„Jako je naporno stalno biti predmet negativnih komentara. Hvala vam na iskazanoj ljubavi“, napisala je Kleson na fejsbučkoj stranici grupe #jagärhär.
Denert, po zanimanju novinarka, pokrenula je ovu inicijativu 2016. godine, kao reakciju na sve veći porast broja uznemirujućih komentara na društvenim mrežama. „Odlučila sam da nešto poduzmem kad sam vidjela da rasističke postove počinju prenositi ljudi od kojih to nikad ne bih očekivala.“
Formirala je na Fejsbuku malenu grupu koja je od onih koji šire dezinformacije počela zahtijevati da tvrdnje potkrijepe činjenicama.
Prvog jutra nakon izbora Donalda Trampa za američkog predsjednika, Denert je primila hiljade zahtjeva za pristup ovoj grupi. Narednih mjeseci su #jagärhär promijenili način rada, proglašavajući neutralnost u pitanjima reakcija svojih članova, često ih jednostavno ohrabrujući na podršku žrtvama onlajn-mobinga.
Denert je za svoj rad dobila nekoliko priznanja, uključujući i prestižnu nagradu Ana Lind (Anna Lindh) 2017. godine, za djela u skladu s idealima pravde i demokratije. Švedska rok-grupa Kent im je čak donirala svu zaradu od aukcije fotografija.
Ali publicitet nije bio samo pozitivan. Denert redovno dobija prijetnje smrću, a njenom ocu su poštom stizali meci. Pored toga su, po njihovoj tvrdnji, trolovi objavili lične podatke Mine i njenog muža Magnusa Denerta, također novinara.
Što su lični napadi bili učestaliji, to je bilo manje podrške. U početku su mnoge kompanije bile zainteresovane za saradnju, no to se promijenilo. „U prvoj godini smo obasipani nagradama, svi su nas voljeli i htjeli doprinijeti ovome što činimo. No kad su počeli napadi, povukli su se ljudi koji su nas isprva podržavali. Bili su uplašeni.“
Kritičari tvrde da grupa #jagärhär pokušava cenzurisati sadržaje foruma, ali Denert i njeni moderatori naglašavaju da ne slijede nikakav politički program. Nije im cilj da ljudima propisuju šta da govore; cilj im je da stanu u odbranu onih koji su izloženi napadima.
Orla Vigse (Orla Vigsö) predaje na Odsjeku za žurnalistiku, medije i komunikaciju na Univerzitetu u Geteborgu. On je skeptičan u pogledu uticaja grupa kao što je #jagärhär na algoritme društvenih mreža, zato što su trolovi i ekstremni desničari mnogo brojniji i bolje organizovani. Nada se da #jagärhär donekle smanjuje količinu govora mržnje i dezinformacija kojima su izloženi korisnici Interneta, no dodaje da je takav efekat „veoma teško izmjeriti“, te da se možda radi tek o njegovim lijepim željama.
Rodžer Viklander (Roger Wiklander), jedan od 18 administratora grupe #jagärhär, smatra da je osnovni cilj grupe da formira ujedinjenu frontu protiv mržnje i laži, te da i ostale ohrabri da tako čine.
Jedan komentar mu se naročito urezao u pamćenje. Ispod članka koji je pozivao ljude da doniraju odjeću za izbjeglice, neko je napisao: „Ha ha ha, otpad za smeće!“ Njega lično upravo ovakvi komentari motivišu da se bavi ovim poslom.
Od 2016. godine švedska armija ljubavi proširila se i na druge evropske države. Sestrinske grupe su aktivne širom kontinenta, naročito u Njemačkoj i Slovačkoj, sa 45.000, odnosno 6.000 članova. Sve grupe uglavnom djeluju nezavisno jedna od druge. (Redaktura: M. Evtov)
Preneseno sa: The Guardian
Datum objavljivanja: 15/01/2019.