U Rusiji se prethodnih dana i sedmica zbivaju demonstracije koje zasigurno spadaju među najmasovnije i najintenzivnije zadnjih godina. Neposredni povod je hapšenje Alekseja Navalnog, lidera opozicije i Putinovog najvećeg rivala, koji je odmah po ulasku u zemlju (17. januara) pritvoren, a sad već i osuđen na gotovo tri godine u kažnjeničkoj koloniji. Ali proteste koji se od 23. januara kao požar šire zemljom izazvalo je opšte nezadovoljstvo – korupcijom, društvenom nepravdom i nedodirljivošću političara.

Većina medijskih izvještaja bavi se protestima u Moskvi i Sankt Petersburgu (nekadašnji Lenjingrad) gdje se na protestima uglavnom vide mladi, a prisutnija su i obilježja opozicije. No okupljanja širom Rusije bitno su šarenija u svakom, pa i generacijskom pogledu. Prenosimo dojmove fotografa koji su pratili proteste u pet ruskih gradova.

Sankt Petersburg (Denis Lapin)

Ljudi su donijeli četke za WC-šolje – simbol bunta protiv korupcije otkad je Navalnijev tim lansirao video o Putinovoj palači gdje svaka takva četka košta oko 1.500 KM – četiri prosječne penzije ili jedna dobra plata van Moskve. Pošto si demonstranti ne mogu priuštiti takav luksuz, jednostavno su ponijeli četke iz svojih kuća. Fotograf Lapin objašnjava da demonstranti tako šalju poruku da je vlada izgubila dodir s narodom i realnošću.

Jakutsk (Aleksej Vasiljev)

U ovom istočnosibirskom gradu ljudi se okupljaju na minus 50 stepeni Celzija. Protest je organizovan preko društvenih mreža – Instagrama, Twittera, VKontakta. Vasiljev kaže da je policija pratila profile s kojih su se ljudi prijavljivali za protest ili prenosili vijesti o okupljanju. “Onda su im dolazili kući, vodili informativne razgovore, poneke i privodili u stanicu da ih pritvore ili oglobe”, iznosi Vasiljev i dodaje da su jednog studenta odveli čim je na Twitteru objavio da dolazi na proteste. Priveli su ga u stanicu i naplatili mu 10.000 ruskih rubalja (oko 210 KM) zbog pozivanja na nelegalne demonstracije. “Moja prijateljica je odlučila da ne izlazi na proteste kad su joj se policajci pojavili na vratima samo zato što je prenijela objavu protesta na društvenim mrežama.”

Vasiljev se pridružio protestima upravo kad je policija preko razglasa tražila od okupljenih da se raziđu. Demonstranti su se ponašali miroljubivo, nije bilo okršaja, policija nije potegla pendreke ali je svejedno bilo krajnje neugodno gledati kako policija trpa demonstrante u kombije: „U Jakutsku živi svega 300.000 ljudi – bili policajci ili demonstranti, mnogi od nas se znaju. Mi smo prije svega i iznad svega – Jakućani. Bude vas sramota kad vidite da ovdašnji policajac izdaje svoje rođene slijedeći direktive iz Kremlja.”

Irkustsk (Mihail Lunin)

„Na protestima je bilo ljudi svih generacija”, kaže fotograf Lunin za okupljanja u Irkutsku, još jednom gradu na istoku Sibira. „Mogli ste vidjeti šesnaestogodišnjake rame uz rame s penzionerima. Pjevalo se. Recitovalo. Atmosfera je bila iznenađujuće dobra. Vidio sam puno nasmijanih. Baš kao da je proslava. Tokom cijele protestne šetnje do regionalne vlade nije bilo policije osim saobraćajaca koji su uredovali na ulicama.” Lunin dodaje da je policija bila raspoređena u pokrajnjim ulicama, podalje od protesta, ali vjerovatno je na samim okupljanjima bilo policajaca u civilu: „Prepoznatljivi su po stavu i distanci spram ostalih u masi.”

U nedjelju 31. januara temperatura je pala na trideset Celzija ispod nule, pa se okupilo svega oko hiljadu ljudi. A policije koja je blokirala ulice bilo je duplo više. „Niko u ovom gradu nikad prije nije vidio toliko policije.” Tad je vidio da su demonstrante odvodili u autobuse gradskog prevoza, kao i u drugim ruskim gradovima. Po službenim podatcima, privedeno je oko stotinu ljudi. „Najžešće što sam vidio bilo je da ljudi viču na policajce skrivene iza štitova.”

Tomsk (taivoph)

U Tomsku je, međutim, tokom dva vikenda protesta bilo primjera miroljubive saradnje policije i demonstranata: „Policija je na jednoj od najprometnijih raskrsnica zaustavila saobraćaj da bi prošla povorka, a ljudi su im zauzvrat uglas zahvaljivali.” Ali su nakon protesta 23. januara organizatori privedeni i oglobljeni. Svi su pušteni. Kad je 31. januara temperatura pala na minus 25, na sat vremena se okupila oko trećina dotadašnjeg broja demonstranata.

Iako na proteste nisu svi izašli iz istog razloga, skupove je prožimalo nekakvo novo jedinstvo. Jedna je žena, s WC-četkom u rukama, rekla da „podržava mase” u nadi da će protesti pokrenuti političke promjene u zemlji. Govorila je o dolasku „nekog novog socijalizma”, što se – recimo – ne spominje u kampanji Navalnog.

Iževsk (Jevgenij Petračkov)

Fotograf Petračkov je 23. januara uočio zastave socijalističkih i komunističkih partija: „Masa je skandirala Sloboda! i Putin lopov! Policija je pratila povorku i postrojila se duž ulica da omogući kretanje povorke.” No, naredne nedjelje, 31. januara, protesti su bili drastično drugačiji: „Aktiviste su priveli dan prije protesta. Okupljeni na Centralnom trgu bili su zapanjeni brojem policajaca, pričalo se da su ih doveli iz svih krajeva republike. Ljudi su došli, ali organizatora nije bilo. Poslije su se šalili da je to bio ‘policijski protest’ jer su tog dana na protestima zapravo dominirali – policajci.”

Policija je već poslije dvadeset minuta pozvala masu da se raziđe: „Okružili su okupljene i napravili dva prstena – jedan od običnih, a drugi od antiprotestnih policijskih snaga. Neke ljude su počeli privoditi i udarati pendrecima, a druge su puštali da odu. U masi je bilo djece i staraca. Ljudi su listom bili zaprepašteni – takvo nasilje tokom protesta ovdje nikad nije viđeno. Ljudima nije jasno zašto je policija tako reagovala; nisu naviknuti na takvu nasilnost i nisu bili spremni za to.”

Priređeno za RiD prema članku iz Calvert Journala

IZVOR: Calvert Journal

Objavljeno: 1/2/2021.